Najčešća pitanja upravnika stambenih zajednica
Da li je moguće da se u okviru projekta uvrsti sanacija krovne konstrukcije, umesto samo hidroizolacije?
Odgovor projektnog tima: Inženjeri koji su pregledali zgrade evidentirali su postojeće stanje. Projekat primarno obuhvata mere energetske efikasnosti, ali u slučajevima gde termička izolacija krova zahteva prethodnu hidroizolaciju — taj zahvat će biti uključen. U narednoj fazi, tokom pripreme javnog tendera, moguće je dodatno razmotriti uključivanje krovne konstrukcije. Preporučujemo da budete u kontaktu s timom kako bi se potrebe vaše zgrade uzimale u obzir.
Možemo li u sklopu projekta planirati ugradnju PVC stolarije u sve stanove?
Odgovor projektnog tima: Zamenom fasadne stolarije (ulazna vrata, svetlarnici) se bavi projekat. Međutim, zamena stolarije unutar stanova nije predviđena, jer je većina vlasnika to samostalno uradila, a finansijski obim bi bio prevelik. Za tu namenu postoje drugi javni programi podrške.
Da li je moguće u budućnosti uključiti i solarne panele u projekat?
Odgovor projektnog tima: U aktuelnom mandatu projekat ne obuhvata solarnu energiju. Fokus je na termičkoj sanaciji — izolaciji omotača i ugradnji termostatskih ventila i delitelja troškova. Međutim, mogućnosti za proširenje energetski održivih mera u budućnosti ostaju otvorene.
Kako se formira cena radova i da li možemo dodatno ulagati kao zajednica?
Odgovor projektnog tima: Procena je zasnovana na trenutnim tržišnim cenama. Nakon izbora izvođača na javnom tenderu, biće poznata konačna cena — ne očekuju se veća odstupanja. Projektom nije predviđeno dodatno finansiranje od strane zajednice. Sve što bude ugovoreno putem tendera čini finansijski okvir, bez mogućnosti proširenja iz sopstvenih sredstava.
Kako je obezbeđen kvalitet radova i materijala?
Odgovor projektnog tima: Postoji stručni nadzor koji prati izvođenje radova. Svi materijali moraju imati sertifikate koji odgovaraju tehničkim i zakonskim propisima. Planirana je primena kontaktnih fasada (demit) sa kamenom vunom debljine 12 cm. Krovovi se saniraju po zatečenom stanju, bez nove konstrukcije, osim ako se kasnije drugačije ne ugovori.
Kako javni tender osigurava niže cene?
Odgovor projektnog tima: Tenderi se sprovode za veliki broj zgrada istovremeno, po pravilima Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), uz visoke standarde i stručni nadzor. Grupna nabavka omogućava značajne uštede u ceni u poređenju sa pojedinačnim angažovanjima. Konkurencija među izvođačima obara cenu po jedinici površine.
Ko vodi ceo proces i pruža podršku zgradama?
Odgovor projektnog tima: Ministarstvo će angažovati tim za implementaciju — inženjere, pravnike, ekonomiste — koji će obavljati tehnički nadzor, pripremu dokumentacije i vođenje tendera. Zgrade koje dostave saglasnost u roku od 30 dana zadržavaju svoje mesto na rang-listi i dobijaju punu asistenciju implementacionog tima. U kontakt s upravnicima stupaju članovi tima kako bi definisali najoptimalnije rešenje za svaku zgradu.
Predviđena je garancija od 2 godine, a proizvođači nude 15–20 godina. Zašto tako kratak rok?
Odgovor projektnog tima: Dvogodišnja garancija odnosi se na početni okvir i neće biti niža od standarda dobre prakse. Prilikom raspisivanja tendera, biće definisana tačna garancija za svaku vrstu radova i opreme. Važno je znati da garancijski rok za opremu i radove nije isti — o tome ćete biti detaljno informisani kada implementacioni tim stupi u kontakt sa vašom zgradom. Ne postoji interes da bilo šta bude bez garancije — kvalitet ostaje prioritet.
Rok od 30 dana za potvrdu saglasnosti je kratak — da li može produženje?
Odgovor projektnog tima: Ova tema je aktuelna, naročito zbog letnjih odmora. Zahtev za produženje roka na 60 ili 90 dana ćemo uzeti u razmatranje, ali trenutno ne možemo potvrditi promenu. Svi upravnici — i fizički prisutni i online — dobiće zvaničan odgovor od ministarstva i konsultantskog tima.
Da li dobijamo konkretnu ponudu kada se saglasimo?
Odgovor projektnog tima: Ne — dokument koji sada dobijate je okvirna informacija, ne ponuda. Prava finansijska ponuda biće formirana tek nakon sprovedenog tendera i definisanja cena za konkretnu zgradu. Ministarstvo ne može raspisati tender za vašu zgradu bez vaše prethodne saglasnosti.
Da li je procedura potvrde učestvovanja komplikovana?
Odgovor projektnog tima: Ne — forma saglasnosti je pojednostavljena do maksimuma. Potrebno je uneti adresu, osnovne podatke i potpis. Za donošenje odluke potreban je pozitivan glas najmanje 66% vlasnika stanova u zajednici.
Da li će svi upravnici biti obavešteni, uključujući one koji nisu prisutni?
Odgovor projektnog tima: Da — svi upravnici, bez obzira na prisustvo, biće informisani putem zvaničnih komunikacionih kanala.
Da li će biti ugrađeni kalorimetri u svaki stan?
Odgovor projektnog tima: Ne — u svim zgradama koje su predmet projekta postoji tehnička zaostavština: sistem grejanja sa vertikalnim cevima. Kalorimetri se ugrađuju u podstanice, koje mere ukupnu potrošnju energije po zgradi. Stanari će imati termostatske ventile i delitelje toplotne energije, koji omogućavaju individualnu kontrolu grejanja i raspodelu troškova.
Da li će temperatura grejanja biti smanjena nakon sanacije fasade?
Odgovor projektnog tima: Nakon izolacije zgrade, radiatori neće menjati površinu, ali potreba za grejanjem će biti manja. Sistem se transformiše u „pametno grejanje“ — sa projektom unutrašnjih instalacija, topotne podstanice, i dinamičkom kontrolom snage i potrošnje. Smanjuju se i fiksni i varijabilni troškovi grejanja zahvaljujući energetskoj efikasnosti.
Ako zgrada nije deo projekta, da li se može preći na model plaćanja po stvarnoj potrošnji?
Odgovor projektnog tima: Da biste prešli na obračun po potrošnji van projekta, potrebno je da sami finansirate projekat unutrašnjih instalacija. Tek tada lokalna toplana može omogućiti prelazak na novi sistem. U okviru ovog projekta, pre početka radova, biće urađen projekat unutrašnjih instalacija, izračunate temperature, protoci i broj grejnih tela, i sve prosleđeno toplani na saglasnost.
Da li će se pre postavljanja izolacije proveravati stanje fasade?
Odgovor projektnog tima: Da — fasada mora biti sanirana pre ugradnje kontaktne (termičke) fasade. Ako postoje oštećenja, delovi će se popraviti ili dodati. Specifičnosti, poput otpada sa terasa i betona koji se ljušti, rešavaće se uz prisustvo izvođača i projektanata. Ove stavke se beleže tokom pripreme tendera i ulaze u troškovnik — uz finansijsku podršku projekta od 50% grant sredstava.
Da li će tim projektanata dolaziti na teren i uzimati dodatne zahteve?
Odgovor projektnog tima: Da. Nakon dobijene saglasnosti, ministarstvo angažuje tim projektanata koji dolaze u svaku zgradu. Oni beleže specifičnosti, bezbednosne zahteve i stabilnost objekta. Na osnovu toga se priprema tehnička dokumentacija i tender sa svim prilagođenim stavkama.
Da li stanari na prvom spratu dobijaju isti nivo izolacije?
Odgovor projektnog tima: Da. Sve površine koje razdvajaju grejani od negrejanih delova objekta — uključujući prve spratove iznad prolaza, erkere, ravne krovove i slične specifične segmente — ulaze u koncept “toplotnog omotača” i biće obuhvaćene merama energetske sanacije.
Da li smo kao visoka zgrada (28 spratova) u nepovoljnijem položaju?
Odgovor projektnog tima: Ne — pravila su jednaka za sve i ne postoji diskriminacija po visini zgrade. Zgrade koje su prošle javni poziv imaju jednaku šansu, rang-lista je javno dostupna. Visokospratnice nisu ni u kakvom hendikepu, ali poštuju se fer kriterijumi prijave.
Koliki je okvirni mesečni iznos otplate za stan od 50 m²?
Odgovor projektnog tima: Informativna ponuda za svaku zgradu će sadržati tačan iznos po kvadratnom metru, kao i plan otplate na 120 rata. Za stan od 50 m², ako je cena radova 1.000 din/m², ukupni trošak bi bio 50.000 dinara, odnosno oko 417 dinara mesečno — bez PDV-a na deo koji pokriva grant. Svaka zgrada i svaki stan dobiće precizan finansijski plan.
Da li je moguće da se naš udeo dodatno smanji?
Odgovor projektnog tima: Stambene zajednice već ostvaruju značajnu korist:
50% finansiranja iz bespovratnih sredstava
Potencijalno oslobađanje od PDV-a
Bez kamate, bez komercijalnih bankarskih troškova
U praksi, to znači da korisnik plaća tek trećinu realne tržišne cene. Iako lokalne samouprave mogu razmotriti dodatne olakšice, ponuda projekta je već izuzetno povoljna.
Da li će se prezentacija moći deliti putem Viber grupe sa stanarima?
Odgovor projektnog tima: Da — kada dobijete prezentaciju i informativnu ponudu za vašu zgradu, slobodno je možete podeliti sa stanarima putem digitalnih kanala komunikacije, uključujući Viber, email ili štampanje.
Ko finansira projekat unutrašnjih instalacija?
Odgovor projektnog tima: U okviru projekta, izvođač radova je u obavezi da izradi projekat unutrašnjih instalacija. Na taj trošak se primenjuje 50% bespovratnog granta, kao i na ostale radove.
Da li će nadziđeni delovi zgrada imati poseban benefit?
Odgovor projektnog tima: Da — stanovi koji se nalaze direktno ispod krova, iznad prolaza ili u zonama sa većim gubitkom toplote biće prioritetno obuhvaćeni izolacionim merama. Po pravilniku i dobrim praksama, ti delovi zgrade dobijaju pojačanu izolaciju i dostižu uslove udobnosti slične drugim stanovima.
Kada će biti nastavljen konkurs za sledeću godinu?
Odgovor projektnog tima: Ministarstvo rudarstva i energetike je nosilac projekta i u saradnji s drugim državnim organima definiše faze i širenja programa. O budućim konkursima bićete pravovremeno informisani putem zvaničnih kanala.
Naša zgrada je konkurisala prošle godine, ali nismo dobili nikakvo obaveštenje. Da li smo prošli?
Odgovor projektnog tima: Ukoliko ste konkurisali i vaša zgrada je bila kontaktirana, pregledana od strane arhitekte ili energetskog auditora, to znači da ste bili iznad crte na javnom pozivu. Rang-listu možete proveriti na sajtu grada Beograda. Svi koji su prošli dobiće okvirnu informaciju do kraja juna.
Da li ranije prikupljena saglasnost stanara važi i sada?
Odgovor projektnog tima: Da — prethodno prikupljena saglasnost (npr. 77%) može se potvrditi ponovo, ali važno je obaviti formalnu potvrdu prema okvirnoj informaciji. Znamo da je izazovno zbog godišnjih odmora, pa je produženje roka razmatrano i bićete obavešteni o eventualnim izmenama.
Da li je poznat rok završetka celokupnog projekta?
Odgovor projektnog tima: Finalna dinamika zavisi od obima posla, dostupnosti sredstava i brzine prikupljanja saglasnosti. Ministarstvo procenjuje obim i planira finansijsko zatvaranje nakon dostave svih podataka. Cilj je da radovi krenu tokom sledeće godine, kako je najavljeno od strane ministarke.
Da li lokalna samouprava može obezbediti dodatna sredstva za uređenje okoline zgrade?
Odgovor projektnog tima: Projekat je već tehnički i organizaciono zahtevan. Teorijski, povezivanje sa drugim lokalnim projektima je moguće, ali pod uslovom da se osnovni ciljevi projekta ne ugroze. Fokus u ovoj fazi je na energetskoj sanaciji zgrada.
Da li socijalno ugroženi građani mogu dobiti veći procenat pomoći?
Odgovor projektnog tima: Da — radi se na identifikaciji stanara sa socijalnim potrebama u svim gradovima. Prema lokalnim pravilima i registrovanim listama, ti korisnici mogu ostvariti i do 100% bespovratne podrške. U saradnji sa gradovima, ti građani će imati poseban tretman u okviru projekta.
Da li će nadogradnje (stanovi ispod krova, iznad prolaza) imati posebne koristi?
Odgovor projektnog tima: Da — upravo ti stanovi dobijaju najveći benefit jer se nalaze u zonama najintenzivnijih gubitaka toplote. Izolacija krova se, po pravilu, radi u debljem sloju, pa se udobnost tih stanova približava ostatku zgrade. To je dodatna korist projekta.
Otkud tačno iznos 50% kada se u prezentaciji ranije govorilo o 50+ procenata?
Odgovor projektnog tima: Početna vrednost projekta jeste 50% bespovratnog granta na neto iznos radova (bez PDV-a). U stvarnosti, uz dodatne pogodnosti — poput 100% pokrivenog stručnog nadzora i mogućeg oslobađanja od PDV-a — stvarni iznos pomoći često prelazi 50%, što korisnicima praktično znači još veći benefit. O terminima „50+“ možda je bilo reči u lokalnim prezentacijama, ali zvanični projekat koristi osnovnu vrednost od 50%, koja se može povećati kroz dodatne olakšice.
Da li se deo investicije kroz projekt pokriva iz grejanja ili se dodatno zadužujemo?
Odgovor projektnog tima: Ne postoji individualno zaduženje vlasnika stanova. Otplata se vrši kroz sistem investicionog održavanja zgrade, kao kada se zamenjuje lift ili sprovodi sanacija fasade — putem objedinjene naplate. Ne koristi se kreditna linija, nema kamate niti zadiranja u lične kreditne sposobnosti stanara.
Šta konkretno podrazumeva model otplate kroz investiciono održavanje?
Odgovor projektnog tima: Zgrada kao pravni subjekt otplaćuje 50% vrednosti radova kroz sistemsku naplatu, najčešće putem lokalne komunalne službe. Svaki stan dobija individualni plan otplate po kvadratnom metru, bez dodatnih kamata, često uz subvenciju PDV-a, što dodatno smanjuje ukupan trošak.
Šta se dešava sa paušalnim računanjem grejanja ako su kalorimetri na nuli?
Odgovor projektnog tima: Ukoliko vaša zgrada već ima kalorimetre, ali je obračun bio neadekvatan, to je pitanje koje se mora rešavati direktno sa vašom lokalnom toplanom (npr. Toplana Užice). Projekat ne upravlja pojedinačnim tarifama niti operativnim praksama naplate. Svi tehnički modeli (delitelji, termostatski ventili) su projektovani da poboljšaju ravnomernost i pravdu u obračunu — ali lokalna komunalna preduzeća ostaju nadležna za obračunske modele.
Da li se nadležnosti u vezi sa naplatom grejanja menjaju u okviru projekta?
Odgovor projektnog tima: Ne — nadležno preduzeće za sve što se tiče naplate grejanja ostaje lokalna toplana. Projekat ne menja nadležnosti, već koristi postojeće institucionalne okvire. Prelazak na naplatu po potrošnji je u punoj nadležnosti lokalnog komunalnog preduzeća koje upravlja sistemom daljinskog grejanja i sprovodi ga u skladu sa propisima.
Da li potpisom zainteresovanosti nakon primanja okvirne informacije prihvatamo obaveze?
Odgovor projektnog tima: Ne — izražavanje zainteresovanosti putem potpisa nakon primanja okvirne informacije nije pravno obavezujuće. U tom trenutku, saglasnost je informativne prirode. Učesnici zadržavaju pravo da odustanu u bilo kom momentu, sve dok ne dobiju pravno obavezujuću ponudu. Okvirna informacija služi isključivo za razumevanje projekta i koristi koje on nosi.
Da li se dobija energetski pasoš nakon uspešne realizacije projekta?
Odgovor projektnog tima: Da — nakon realizacije svih mera energetske sanacije, zgrada će dobiti energetski pasoš u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji. Ova obaveza postoji i zakonski: sve stambene zgrade moraju u roku od 10 godina pribaviti energetski pasoš, što je dodatna prednost projekta.
Da li se mora raditi novi projekat unutrašnjih instalacija ako već posedujemo takvu dokumentaciju?
Odgovor projektnog tima: Da — čak i ako zgrada već poseduje staru tehničku dokumentaciju, projekat unutrašnjih instalacija mora se izraditi ponovo. Razlog je tehnička preciznost: da bi delitelji radili pravilno, projektant mora potvrditi da je radiator odgovarajući, da nije menjan, zamenjen ili oštećen. Ušteda bi bila minimalna, a rizik i komplikacije znatne. Zato se planira nova tehnička provera i dokumentacija — uz 50% pokrića troška iz bespovratnih sredstava.
Naša zgrada ima pet ulaza, ali jedan nije uključen u projekat zbog problema sa potpisima. Da li će cela zgrada ispaštati zbog toga?
Odgovor projektnog tima: Situacija je pravno i tehnički kompleksna. Konsultantski tim je obavešten i obratiće pažnju na ovaj slučaj. Odluku donose institucije koje su sprovele javni poziv, uz uvažavanje tehničke izvodljivosti. Cilj je da se pronađe rešenje koje neće dovesti do toga da čitava zgrada ispašta zbog proceduralne greške. Preporučuje se kontakt sa nadležnim lokalnim telima, uključujući Beogradske elektrane.
Naša zgrada ima kvalitetnu i jaku podstanicu — da li možemo bolje iskoristiti grejnu energiju?
Odgovor projektnog tima: Da — podstanice su projektovane da greju više od potrebnog, ali se podešavaju prema optimalnim parametrima. Projekat upravo služi da spreči rasipanje energije, poput pregrevanja i otvaranja prozora. Ugradnjom termostatskih ventila svaki stanar može samostalno podešavati temperaturu u skladu sa ličnim komforom, čime se ostvaruju uštede i bolja kontrola potrošnje.
Možemo li da primimo prezentaciju projekta i putem mejla kako bismo lakše informisali komšije?
Odgovor projektnog tima: Da — prezentacija se može poslati mejlom na zahtev. Dovoljan je jednostavan zahtev upućen kontakt adresi tima. Ipak, imajte na umu da je informativna prezentacija samo sažetak — detaljni podaci za vašu zgradu nalaze se u okvirnoj informaciji koju ćete uskoro primiti, uključujući i plan otplate po stanu na 10 godina.
Da li je prikazana cena na grafikonu konačna i da li uključuje sve troškove?
Odgovor projektnog tima: Da — prikazana cena u trećem stubiću (plavi sa ljubičastim dodatkom) uključuje i trošak grejanja i trošak energetske sanacije. Dodatni trošak može postojati jedino u vezi sa raspodelom potrošnje, koju obavlja eksterni obrađivač. Prve dve godine raspodelu pokriva izvođač radova, a nakon toga prosečan dodatak iznosi oko 10 dinara/m², što se smatra zanemarljivim u odnosu na ukupne troškove.
Naša lamelna zgrada ima više ulaza, ali samo jedan je prošao u projektni krug. Da li to predstavlja problem?
Odgovor projektnog tima: Ako je više ulaza povezano istom podstanicom, oni tehnički čine jednu energetsku celinu i moraju zajedno učestvovati u projektu. U suprotnom, dolazi do problema u raspodeli potrošnje, jer su instalacije zajedničke. Ukoliko su na različitim podstanicama, slučaj postaje pitanje arhitektonske izvodljivosti, i odluku donosi stručni tim kroz tehničku dokumentaciju.
Da li će se u budućnosti promeniti vremenski režim grejanja (npr. noćno grejanje)?
Odgovor projektnog tima: Trenutno toplane ne rade 24 časa, jer veliki broj zgrada nema izolaciju i neefikasno koristi energiju. Kada veći broj zgrada bude modernizovan, biće moguće uvođenje 24-časovnog režima grejanja. O tome odlučuju stručne službe lokalnih toplana (npr. Beogradske elektrane).
Ko garantuje za kvalitet izvođenja radova i šta ako firma propadne?
Odgovor projektnog tima: Izbor izvođača radova biće urađen uz strogu proveru referenci i iskustva. U slučaju da izvođač prestane da postoji, garancija se primenjuje prema zakonskim mehanizmima uz osiguranje preko projekta. Biće uključeni mehanizmi nadzora i zaštite interesa stambenih zajednica.
Šta ako zgrada ima stan bez vlasnika (npr. pravni spor, nedostupan vlasnik)?
Odgovor projektnog tima: U takvom slučaju, stambena zajednica može preuzeti privremeno obavezu, sa mogućnošću kasnije refundacije troškova od vlasnika. Važno je da takav dogovor bude dokumentovan, kako bi zajednica bila pravno zaštićena. Cilj je da ceo objekat ostvari pravo na učešće, bez da pojedinačni problemi blokiraju celinu.
Kolika će biti kamatna stopa za deo troška koji plaćaju građani?
Odgovor projektnog tima: Vrlo verovatno — kamatna stopa će biti nula. To znači da se trošak sanacije plaća kroz sistem investicionog održavanja bez dodatnih troškova zaduživanja. Ipak, ovo je predmet razgovora nadležnih organa i biće potvrđeno u zvaničnoj komunikaciji. U svakom slučaju, kamatna stopa će biti znatno niža nego kod komercijalnih kredita.
Kako se obezbeđuje kvalitet izvođenja radova?
Odgovor projektnog tima: Nabavke se sprovode po pravilima Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), pod kontrolom međunarodnih eksperata koji često ni ne rade iz Srbije — što dodatno doprinosi nezavisnosti i objektivnosti nadzora. Nadzorni organi su birani prema istim pravilima i podložni su reputacionom riziku — ako ne obave posao kvalitetno, gube pravo učešća u budućim projektima. Kvalitet radova je praktično garantovan. Uz to, zbog velikog obima projekta, cene po jedinici biće niže zahvaljujući ekonomiji obima.
Da li će biti garantni rok za radove i opremu?
Odgovor projektnog tima: Da — osnovni okvir podrazumeva dvogodišnju garanciju, ali ona se razlikuje u zavisnosti od vrste radova i opreme. Primeniće se svi važeći zakoni o zaštiti potrošača. U mnogim slučajevima garancije mogu biti i duže, u skladu sa standardima i praksom izvođača.
Da li cela zgrada može učestvovati u projektu ako postoji problematičan vlasnik u jednom stanu?
Odgovor projektnog tima: Da — projekat zahteva saglasnost 2/3 vlasnika stambene zajednice. Postoji zakonski okvir za takve situacije: stan koji ima nerešenu imovinsku situaciju, ne plaća grejanje ili infostan, neće biti prepreka za ostatak zgrade. Obaveze se raspoređuju kao i za druge komunalne usluge.
Šta se dešava ako izvođač radova propadne tokom trajanja garancije?
Odgovor projektnog tima: Svi izvođači će morati da dostave bankarsku garanciju za uredno izvršenje radova. U slučaju da izvođač propadne, ta garancija se aktivira i pokriva obaveze prema projektu, uključujući i radove u garantnom roku. To obezbeđuje kontinuitet kvaliteta i zaštitu interesa stanara.
Da li adaptacija podstanice ulazi u projekat?
Odgovor projektnog tima: Da — ali sa razgraničenjem nadležnosti:
Primarni deo podstanice (merač toplotne energije, elektronski regulator, ventil, spoljni senzor) je u nadležnosti lokalne toplane, koja mora da ga obezbedi.
Sekundarni deo podstanice (npr. pametna pumpa) može biti deo projekta ukoliko nije već instalirana — kao što je slučaj u nekim gradovima poput Novog Sada gde sve podstanice već imaju pametne pumpe. U svakom slučaju, adaptacija podstanice se ne finansira iz sredstava stambene zajednice.
Da li je cena od 8.000 dinara po kvadratu previsoka u poređenju sa tržištem?
Odgovor projektnog tima: Cena koja se pominje u okviru projekta uključuje mnogo više od samog materijala (kao što su stiropor i lepak). U nju ulaze:
Projektovanje i tehnička dokumentacija
Postavljanje skela
Troškovi bankarskih garancija
Kvalitetni materijali (npr. kontaktna fasada sa kamenom vunom debljine 12 cm)
Stručni nadzor i bezbednosni standardi
Cena od 20–30 evra/m² koju korisnici pominju obično pokriva samo sirov materijal i najosnovniju ugradnju, bez garancija i bez usklađenosti sa zakonom. Svaka zgrada će dobiti individualni predmer i tačnu kalkulaciju, pa će cena u nekim slučajevima biti niža, a konkurencija na tenderima dodatno obara trošak.
Da li se investicija obračunava po kvadratu fasade ili po kvadratu stana?
Odgovor projektnog tima: U okviru projekta, trošak se obračunava po kvadratu stana, kako bi svaki vlasnik mogao jednostavno da izračuna svoj udeo. Iz tog razloga je cena viša od one koja se odnosi isključivo na površinu fasade — jer uključuje dodatne radove i raspodelu ukupne investicije na sve korisnike.
Ako prihvatimo okvirnu informaciju, da li smo obavezni da učestvujemo?
Odgovor projektnog tima: Ne — prihvatanje okvirne informacije nije pravno obavezujuće. Stambena zajednica zadržava pravo da odustane nakon što dobije konkretnu ponudu, ukoliko ta ponuda iz bilo kog razloga ne odgovara stanarima.
Da li sve zgrade koje prihvate projekat automatski ostaju u njemu?
Odgovor projektnog tima: Ne nužno. Postoji definisan budžet za investicije (npr. 60 miliona evra + 2,5 miliona za nadzor), i zgrade koje su dostavile saglasnost ulaze u razmatranje. U slučaju da broj prijavljenih prevaziđe raspoloživa sredstva, prioriteti će biti određeni u skladu sa tehničkim kriterijumima i raspoloživim budžetom. Konačnu odluku donosi Ministarstvo rudarstva i energetike i Ministarstvo finansija.
Da li je moguće da se ravni krov zameni kosim krovom kroz projekat?
Odgovor projektnog tima: Razumemo problem dugoročne izdržljivosti ravnih krovova. Međutim, projekat je definisan u skladu sa tehničkim, građevinskim i regulatornim okvirima. Zamena ravnog krova kosim zahtevala bi izmene građevinske dozvole i izmenu gabarita objekta, što bi značajno komplikovalo postupak i verovatno učinilo projekat neizvodljivim u predviđenim rokovima. Termo i hidroizolacija ravnog krova se, naravno, predviđa u okviru radova.
Da li je šteta nastala na objektima prethodnim adaptacijama grejanja uzeta u obzir?
Odgovor projektnog tima: Da — sve tehničke nepravilnosti u vezi sa grejnim sistemom biće evidentirane kroz rad projektantskog tima i energetskih auditora. Ako je adaptacija sistema grejanja uzrokovala oštećenja (npr. na termoizolaciji), to se uzima u obzir pri definisanju obima radova i odgovornosti komunalnih preduzeća.
Da li će se menjati zakon o upravljanju stambenim zgradama?
Odgovor projektnog tima: Postoji inicijativa za unapređenje zakonodavstva. Jedna od preporuka koja proističe iz ovog projekta jeste da se regulše pitanje više upravnika po jednoj zgradi sa više ulaza. Takođe, analiziraju se modeli profesionalnog upravljanja, kako bi se osigurala efikasnost i odgovornost. Ove preporuke se dostavljaju nadležnom ministarstvu.
Ko snosi trošak za stanove sa nerazjašnjenim vlasništvom (npr. ostavinske postupke)?
Odgovor projektnog tima: Stanovi u postupku ostavinske rasprave ili sa nedostupnim vlasnicima neće blokirati ostatak zgrade. U skladu sa zakonom o stanovanju, troškovi se raspoređuju proporcionalno svim vlasnicima, a eventualna dugovanja tih stanova rešavaju se kroz objedinjene naplate i mehanizme koje već koriste komunalna preduzeća. Neće biti potrebe za dodatnim finansijskim opterećenjem drugih stanara.
Da li zakon dozvoljava različite upravnike za više ulaza jedne zgrade?
Odgovor projektnog tima: Da — trenutni zakon to dozvoljava, što je u praksi dovelo do poteškoća kada jedan ulaz želi da učestvuje u projektu, a drugi ne. Zakon potvrđuje princip demokratskog odlučivanja, ali preporuke projekta uključuju potrebu za preciznijim definisanjem „zgrade kao energetske i upravljačke celine.“
Ako većina stanara prihvati ponudu, da li su i ostali obavezni da učestvuju?
Odgovor projektnog tima: Da — u skladu sa Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada, kada dve trećine vlasnika donesu odluku u Skupštini stambene zajednice, ona postaje obavezujuća za sve. To znači da i oni vlasnici koji nisu glasali ili su bili protiv, imaju obavezu da učestvuju u sprovođenju projekta.
Da li vlasnici garaža u zgradi imaju obaveze i pravo odlučivanja?
Odgovor projektnog tima: Da — garaže, garažni boksevi i druge pomoćne jedinice su poseban deo zgrade i vlasnici tih jedinica imaju pravo da učestvuju u odlučivanju kao i obavezu da snose deo troškova proporcionalno svom udelu u zajedničkoj imovini.
Šta je "zeleni deo" u obračunu toplotne energije i kako utiče na isplativost projekta?
Odgovor projektnog tima: “Zeleni deo” označava smanjenu potrebnu snagu grejanja zgrade nakon sprovedene energetske sanacije. Projekat unutrašnjih instalacija određuje novu snagu zgrade — na primer, sa 600 kW pre sanacije na 400 kW nakon. Iako radijatori ostaju isti, potrebno je manje energije da se postigne ista temperatura, čime se smanjuju i fiksni troškovi grejanja.
Da li su elektrane dužne da prihvate projekat koji definiše novu snagu zgrade?
Odgovor projektnog tima: Da — lokalne toplane i elektrane moraju primeniti podatke iz projekta unutrašnjih instalacija, jer je to deo tehničke dokumentacije i nadležnosti komunalnog sistema. Ova procedura je usklađena sa zakonima i regulativom energetskih preduzeća.
© Javni ESCO projekat